Vozimo se u mojoj krntiji od auta, Pera pozada,vozim ga kući,šef mu je “sredio“ ruku, dok je ovaj bio na mešalici, puštam muziku i onako usput da probijem led upitah:
-I Pero, kako ruka?Boli li?
-Jbg boli, jao bolje da nisam dolazio danas na posao, ova sedmica je baš kobna.
-Ma daj, nije sve tako crno, eto ona plavuša što te previjala, šta joj fali?Meni da je previjala ruku ja bih sad išao na basket
-Ne budali molim te, ali da je dobra dobra je, volim plavuše
-Ko ih ne voli , nego šta ima kod tebe po tom pitanju, hoćeš se ženiti?
-Ne pitaj, napustila me je devojka.
- Tijana?!Crni Pero, kad? Zar nisi sa njom 4 godine?
-Jeste moja Tijana me je ostavila posle 4 godine, ima 2 nedelje kako smo raskinuli,ne krivim je, sve je postalo prokleta navika.
-Jbg Pero, ne znam navika postane gotovo sve, kažem gotovo sve, ima izuzetaka.
-Ja ih nisam našao, ako ih ti znaš onda....
-Kako ne znaš, znaš komšija Stevu i njegovu Smiljku, oni što su 30 godina zajedno?Vidim ih neki dan ljubakaju se dvorištu k’o da im je 15 godina jbt.
Pera pali cigaretu i odgovara:
-Znam.Oni su tvoj primer?
-Da, šta im fali, imaju sve što bih i ja poželeo da imam, dobar brak, odgajili su dvoje lepe i pametne dece, vole se posle 30 godina jbt, ja da nađem tako nekog bio bih na konju.
Pera me gleda i lagano pocinje da se smeje:
-I to je tebi sve idealno?A šta kad bih rekao da nije baš tako?
-Ma hajde, nije nikad idealno ali ne verujem da postoje stvari koje se ne mogu rešiti razgovorom.
-Tačno ne postoje, tako je rekao i komšija Jova kad ga je Steva zatekao kako mu ovaj kreše Smiljku.Jedva ga je smirio da ne ubije.Smiljka mu je tada obećala da neće da ga viđa više samo da ga ovaj ne ubije, a taman je potegao onu svoju dvocevku.
-Lažeš!Kako znaš to?
-Steva se skoro napio u kafani, i kako sam ga ja vozio on mi sve ispričao.
-Ih on mrtav pijan je ko zna o čemu pričao.
-Ma posle sam pitao i Jovu za to,i on mi priznao.
-Jbt ti nisi normalan,i Jovu si pitao?I on ti priznao?
-Da priznao je, ne veruješ mi?
-Hajde da ti verujem.Nego šta je razlog što si ti raskinuo sa Tijanom?
-Uh duga priča....
-Pa evo staćemo negde na piće da mi ispričaš.Može?
-Može.
Stajem kod jedne lokalne kafanice, sedamo za šank, naručimo po pivo i on počinje priču.
-Vidi, sve je krenulo od toga kad sam ja izašao jedne večeri....
-Mrš, neću da slušam istoriju Kosovskog boja!
-Ha ha ha, samo sam čekao da čujem kad ćeš to da kažeš.
-Pa daj lepo, u kratkim crtama, nemoj nešto od pre Hrista.
-E pa ovako je to bilo, došla ona kod mene, sedili smo malo, zezali se, hteo sam da vodimo ljubav ali ona nije htela, posle je pustila film pa smo ga kao gledali, ako mi veruješ pola filma sam spavao.
-Šta si gledao kad je tako dobro-rekoh u ironičan osmeh
-Ma daj koga je briga, u pola filma setim se da pošaljem Radetu poruku, trebali smo uveče da izađemo, znaš Radeta?Onaj moj drug iz srednje?
-Znam ga, pivopija.
-A ti kao nisi?I da, ja pošaljem Radetu sms, on meni odgovori i kao pita „Šta radim“, i ja kao budala, odgovorim „Evo me sedim sa Tijanom, nece da se seksa, više mi je dojadila, došlo mi da raskinem“
-Nije ti dala i ti bi odmah da raskineš?
-Ma više mi je dosadilo to, kad treba da se seksamo, treba da pišem zahtjev opštini za dan, mislim dojadilo mi to.
-A ljubav?Gde je ljubav?
-Ma volim ja nju, ali to je više navika, mislim, ali čekaj da ti isprčam do kraja.
-Šta ima još?Hajde...
-Kod mene su svi unešeni u imenik sa prezimenom ispred.E Tijana i Rade se prezivaju isto...pogodi kome sam poslao tu poruku?
-Lažeš....neeeeeee, nisi valjda?
-Nažalost, kad me nije ubila posle toga, mislim da me još glava boli, uzela je neki ram za sliku i lemala me 2 sata po glavi.
-Jao Pero...lažeš me, ne mogu se sastavim...crknucu od smeha
-Ne lažem te, ovo danas sa strujom je došlo kao šlag na tortu, samo čekam šta će treće da me snađe.Znaš da nikad jedno zlo ne ide samo.
-Pa ovaj, znaš ovaj moj autić nema kočnice....

-Vidi Mile, odavde se vidi skroz do tvog sela, tamo gde i Bog rekao laku noć
-Mrš, nemoj te sad bacim sa ove skele.Koji ceš ti moj ovde ovako visoko?
-Došao sam malo da vidim kakav je pogled, dosadila mi ona mešalica, po ceo dan mešam a i gazda rece da je počela da “baca“ struju, samo mi to još treba.Sad je Pera na njoj, pa neka se snađe.
-Valjda ga neće klepiti struja, ovih zadnjih dana je baš baksuz, pre neki dan ga je konobarica zalila vrelom kafom
-Gde ga je zalila?Po “malom“?
-Da, 2 dana nije bio na poslu, valjda ga je i devojka napustila, ma krenulo ga baš.
-Jbg.'ajde da siđemo, počinje mi se vrteti u glavi

U trenutku kad smo sišli sa skele, dotrčava jedan drugi momak,naš radni kolega i viče:
-Momci, brzo hajdete do mešalice, Peru mlatnula struja izgleda, treba ga zakopavati da izađe iz njega, ima samo gazda.
-U jbt, Mile, hajdemo....

Trčimo do mesta događaja, kad tamo, Pera drzi ruku, verovatno polomljenu, gazda se dere na njega dok drzi lopatu, niko i ne razume šta on priča.
Priđem drugom momku koji je došao malo ranije da pitam šta se dešava...

-Šta se desilo, nama je rečeno je Pera doživeo strujni udar, a ovde vidim scenu sa Perom i gazdom sa lopatom spremnom za udaranje?
-Pa nisi daleko od istine...ja sam došao odmah pošto se desilo.Neko je povikao, verovatno gazda da Peru trese struja, ja sam pogledao ovamo i video kako se Pera trese, a odmah posle dolazi gazda i udara ga onom lopatom da ga odvoji od struje, nije znao kako ce drugačije.
-Pa dobro, sad ovoga boli ruka zbog toga?
-Da izgleda da ju je polomio, ali ima jos nešto...
-Šta?
-Peru nije udarila struja, nego se čovek uhvatio za mešalicu da izbaci kamenčić iz opanka koji ga je žuljao, i sad zamisli da se on drzi i trese da taj kamenčič ispadne, a pritom mu je jedna ruka na mešalici....šta bi drugo čovek pomislio nego da ga je „uhvatila“ u svoje kolo.
-Ha ha ha, joj ljudi ovo je dobro,izvini ali moram da se nasmejem, ne mogu da verujem, joj Pero baksuze jedan....
-Šta ćemo sad sa njim, mora da ode kod doktora, ne može ovakav nigde...
-Ma ja ću da ga oteram, ne mogu da radim, crknucu od smeha, smirite gazdu, jbg čovek mogao da ga ubije, ni krivog ni dužnog.

Jedan od najtezih momenata u zivotu jednog poljoprivrednika i vlasnika stada ovaca je kad sazna da je jedna od njegovih zivotinja tesko bolesna i da ce najverovatnije da ugine, bez obzira sto ih on ima toliko, svaka od njih ima posebnu ulogu u njegovom zivotu.
Da se ne bi ovo pretvorilo u kratki kurs cobanovanja, da krenem sa pricom....

Pročitaj više >>

Pre nekoliko dana, tisinu u kojoj sam tog dana, moram priznati jako uzivao, prekinulo je nesto nalik na zvonjavu onog starog zvonceta na ulaznim vratima, koje sam promenio jos proslog leta kad ga ja komsija Laza pokvario zvoneci neprestanih 5 minuta, sto ta jadna sprava, postavljena tu daleke '89 godine, nije izdrazala, nikad mi nije rekao zasto je tog dana zvonio toliko, ali sam pretpostavio da je bio pod gasom kao uostalom i svakog dana, da se vratim prici...

Pročitaj više >>

Nedelja.Rano ujutru.Zvoni telefon.
Sinoć sam bio na nekoj žurci, došao ko zna kad pod gasom naravno,i sad me ova idiotska sprava budi,jedva dođem do nje, javim se i na drugoj strani čujem rođaka sa sela, zove me da dođem kod njega, da se vidimo, kao nismo odavno, ma nisam ga dobro ni čuo, jer u glavi još zvoni onaj zadnji dupli votka-martini od sinoć, pristanem da dođem, samo da ga otkačim, pa da još malo odspavam.
Negde oko 12 ustanem, spremim se da odem, navratim u prodavnicu kupim neku sitnicu (litar vina ), ne kupujem ništa više, čovek je kao i ja sam,u ranim 40-im godinama nema ženu i decu,živi na selu,ima svoju farmu, udaljen je oko 50 km od grada, pravo mesto za odmor posle ove silne buke grada, ma biće to prava seoska idila...

Pročitaj više >>

Dragim prijateljima koji posjecuju ovaj sajt zelim sretnu i uspesnu novu 2008. godinu

Danas dok sam preturao po nekim porodicnim slikama, pronadjem sliku jednog mog malog rodjaka, i kroz glavu mi prodje kako je porodica proslog leta trazila da vidi bas tu sliku, na moju zalost nisu videli samo tu sliku,krenimo redom....

Pročitaj više >>

loverbeast.com What beast are you in bed?
Aleksandar Bjelosevic in bed you are...

a Stallion
Characteristics:
Romantic, Passionate, Dominant, Confident

Citam danas, dokle je svet dosao, elektronika je svagde prisutna, internet se jos malo ugradjuje u frizidere, tako da mozete da ga kontrolisete sa posla (“Jesam li popio svo pivo ili ga ima jos?“ ), a kod nas u selu ima ljudi koji jos uvek ne zele telefon u svom domu (“Sta ce mi to, udarice grom“) to sve me podsetilo na jednu pricu mojih komsija....

Pročitaj više >>

Ustanem ja pre nekih nedelju dana iz kreveta mamuran po obicaju i onako spremajuci se za faks primetim jedne drage pantalone koje nisam nosio ko zna odkad.
Probam, vidim taman mi i odlucim da to nosim na faks, mada je bilo malo problema sa zakopcavanjem, jedva sam to izveo jer sam se od zadnjeg nosenja ugojio koji kilogram,dam sestri da opegla i sav sretan k'o dete kad mu daju novu igracku obucem i odem do faksa.

Pročitaj više >>