Ustanem ja pre nekih nedelju dana iz kreveta mamuran po obicaju i onako spremajuci se za faks primetim jedne drage pantalone koje nisam nosio ko zna odkad.
Probam, vidim taman mi i odlucim da to nosim na faks, mada je bilo malo problema sa zakopcavanjem, jedva sam to izveo jer sam se od zadnjeg nosenja ugojio koji kilogram,dam sestri da opegla i sav sretan k'o dete kad mu daju novu igracku obucem i odem do faksa.
Na putu do faksa osetio sam mali pritisak na stomaku od pantalona
Tog dana sam trebao da poplacam neke racune u banci pa sam posle faksa otisao i to da obavim, a u banci...pakao, kao da su svi tog dana odlucili da placaju svoje racune, podizu plate, penzije....
Stanem ja u red i tako....cekam, cekam, cekam....u medjuvremenu pritisak na pantalonama je oslabio, pomislih necu da diram nista mora da je sad leglo kako treba , ali nije mi djavo dao mira, pogledam dole i imam sta i da vidim, dugme je otpalo sa njih...pantalone su bukvalno bile otvorene, moj donji ves je bio na dohvat ruke...i znate sta se tada dogodi...ja budem sledeci na redu,drzeci one pantalone, pruzim bankarki novac i pokusavam da se popravim....sreca, pomislih nije videla....upitala me je „Imate li nesto sitno da vam ne menjam ovo?“, „Da imam“, ja pruzim ono iz ruke i tad shvatim sta sam uradio....da to je moje drago dugme....