Citam danas, dokle je svet dosao, elektronika je svagde prisutna, internet se jos malo ugradjuje u frizidere, tako da mozete da ga kontrolisete sa posla (“Jesam li popio svo pivo ili ga ima jos?“ ), a kod nas u selu ima ljudi koji jos uvek ne zele telefon u svom domu (“Sta ce mi to, udarice grom“) to sve me podsetilo na jednu pricu mojih komsija....

Krajem 80-ih godina kad se u nasem selu masovno pocela uvoditi struja i kad smo svi palili i gasili svetla misleci kako to da je svitac usao u tu malu staklenu stvarcicu,a da je nije oštetio, kada su se u svetu koristili TV uredjaji u boji, a ne kao mi crno-beli, kada je svet koracao stazama XX veka,a mi bili u XIX-om tada pocinje i ovaj biser .
Nasa komsinica, inace starija zena je tih dana ocekivala neku posiljku iz Beograda od jednog od njenih sinova,koji je ziveo tamo duzi niz godina.
Kada je posiljka dosla, sva sretna i u onom nasem fazonu “da komsiji crkne krava“, barem od muke ako nista drugo, dosla je da se pohvali mojoj baki :
Komsinica: Jao,draga snaso, da vidis sto sam dobila jutros paket od mog Ljube
Baka: Eh bas mi je drago, jel ti napisao nesto dobro Ljubo nas.
Komsinica: Jao pisao je nesto, procitace kad dodje Mirko, ja ne vidim dobro (lupa gluposti, nepismene su obe bile , kao da bi ova mogla bilo sta procitati)
Baka: Hajde kad dodje neka i meni procita, ni ja ne vidim (naravno )
Komsinica: Jao i da vidis poslao mi je jos jedan ormaric, znas kako je lep, velik je mogu staviti svu obucu, ne mogu odjecu ali mi je za cipele i opanke stvarno dobar, mada mi se nesto ne svidja.
Baka: A sta ti se ne svidja?
Komsinica: Pa ima neki gajtan na sebi pa ne znam sta ce mu to, visi ...
Baka: Pa draga moja, ti njega odsjeci....

Sreca pa su sacekale mog starog da to vidi kad dodje sa posla, u pitanju je bio mali frizider